Dijete ulice pruža ruke suncu

Hajde da probudimo svijet, dosta smo hodali na prstima.

09.09.2015.

Gdje sam i šta radim?

Ista lokacija, isto rastojanje. Mijenjala sam sebe kroz godine, trudila se da budem bolja osoba. Postojali su ljudi koji su prodefilovali kroz moj život, svi su oni uticali u neku ruku na promjenu mene same. Upoznavala sam dobre, loše, najgore. Putovala sam. Smijala sam se. Plakla sam. Vrištala sam. Kukala sam. Bila sam najsrećnija. Pisala sam. Čitala sam. Učila sam. Šetala sam. Trčala sam. Trenirala sam. Voljela sam. Bila sam glupa. Bila sam nepromišljena. Vjerovala sam. Plivala sam. Postala sam zaluđenik za šminkanje. Postala sam jača. Zaljubljivala sam se. Odljubljivala sam se. Družila sam se. Kupovala sam. Bacala sam. Istraživala sam. I tako u nedogled. Tu sam. Radim nešto, nešto ne radim. Dobro sam. Sjajno sam! Drugačija sam. Bolja sam. Jedno veliko HVALA svim onima koji su imali strpljenja. I ogromno HVALA svima vama koji ste zatrpali moje privatne poruke sa pitanjima da li ću se ikada vratiti pisanju ovdje. Tu sam, ne obećavam koliko dugo ali sam tu u ovom momentu.


Stariji postovi

Žurim,a kasnim.
U nekom gradu,
u nekom životu,
mislim da sam stvarna.
Zaljubljena sam u svoje snove,
u proljeće,
u rađanje sunca,
u boje,
vjetar u kosi
i u čitav univerzum.

Tu je negdje i njih:
45596